Кристијан Имарк*
Из недавне посете Србији вратио сам се с много утисака и једним уверењем: наше земље повезује много више него што се на први поглед чини. Заједно с колегом, послаником Романом Биргијем, упознао сам земљу поносну на историју, али снажно окренуту будућности. Посебно ћу памтити изузетно гостопримство, отворене разговоре и срдачност наших домаћина.
Наша Парламентарна група пријатељства Швајцарска–Србија пре приближно годину дана обновила је активан рад, знатно повећала број чланова и постала друга највећа таква група у швајцарском парламенту. То говори о растућем интересовању за Србију. Као копредседавајући, верујем да парламентарна сарадња гради везе не само између влада већ и између друштава, чак и кад постоје разлике у ставовима.
Београд је град у којем се европска историја осећа на сваком кораку. Посебно сам то доживео на Београдској тврђави, изнад ушћа Саве у Дунав. Ту су се вековима сусретали народи, царства и културе. Римљани, Византинци, Османлије и Хабзбурзи оставили су трагове. Тврђава сведочи не само о ратовима и сменама власти већ и о трговини и културној размени. Београд никад није био периферија Европе, већ једна од њених важних раскрсница.
Утолико је занимљивији контраст с данашњим Београдом – модерном метрополом нових градских четврти, живог културног живота и све снажније технолошке сцене. Град одише самопоуздањем и енергијом. Његова историја је свеприсутна, али поглед му је усмерен напред.
Подједнако импресиван сусрет с историјом доживели смо у Виминацијуму, некад једном од најважнијих римских градова овог дела Европе и престоници Горње Мезије. На огромном простору налазили су се град, легијски логор и некрополе; ту су у доба процвата живеле десетине хиљада људи. Као и размере града, импресионирао ме је рад српских археолога. Научном прецизношћу, савременом технологијом и задивљујућом упорношћу откривају свет вековима скривен под земљом. Истражен је тек мали део локалитета. Њихов рад не само да чува прошлост него обогаћује знање о заједничкој европској баштини.
После сусрета са прошлошћу, Научно-технолошки парк у Београду пружио нам је поглед у будућност. Тамо смо упознали младе предузетнике одлучне да иновативне идеје претворе у производе и успешне компаније. Драго ми је што је и Швајцарска допринела развоју овог центра: улагање у науку и технологију пре свега је улагање у људе.
Важан део посете били су политички разговори. Захвалан сам представницима Народне скупштине, нарочито председници парламента Ани Брнабић, као и министру спољних послова Марку Ђурићу и осталим домаћинима, на срдачном пријему и отвореној размени мишљења. Разговарали смо о привреди, енергетици, европским интеграцијама, регионалној стабилности, безбедности и људским правима. Не морамо о свему мислити исто. Управо зато су непосредни сусрети толико важни: поверење не настаје избегавањем дијалога, већ спремношћу да отворено о свему разговарамо.
Односе Србије и Швајцарске оцењујем као одличне. Ове године обележавамо 110 година дипломатских односа. Посебан тренутак била је и овогодишња посета председника Швајцарске Конфедерације Гија Пармелана Београду, која је донела нове подстицаје сарадњи, нарочито у области иновација. Радује ме што се наше партнерство не своди на политичке контакте: ослања се на привреду, образовање, науку и, пре свега, везе међу људима.
Постоје и занимљиве сличности у начину на који гледамо на свет. И Србија и Швајцарска придају велики значај независности и самосталном одлучивању. Швајцарска традиционална неутралност и српска војна неутралност настале су у различитим историјским околностима и почивају на различитим основама. Ипак, у обе земље постоји снажна тежња да самостално одлучују о својој будућности и доприносе миру и стабилности у Европи.
У Швајцарској живи око 130.000 људи српског порекла. Они су предузетници, стручњаци, научници, спортисти и наше комшије; неодвојиви су део нашег друштвеног и привредног живота. Познају обе земље и њихове културе, често говоре оба језика. Ниједна дипломатска иницијатива не може заменити значај тих свакодневних људских веза.
На економском плану сарадња већ даје значајне резултате. Стотине швајцарских компанија послују у Србији, отварају радна места, обучавају стручњаке и преносе нова знања. Све већа размена у ИТ сектору, истраживању и савременим услугама показује колико се наши потенцијали допуњују. Ту је и дугорочна подршка швајцарске државе научно-технолошким парковима, предузетништву и стручном образовању, укључујући искуства швајцарског система дуалног образовања. Таква улагања стварају могућности за наредне генерације.
Током посете сазнао сам и за једну неочекивану везу између наших земаља. Сименталска раса говеда, пореклом из Швајцарске, већ генерацијама је распрострањена на српским фармама. Изгледа да су швајцарске краве пронашле пут до Србије много пре многих швајцарских политичара – и да су се овде одлично одомаћиле! Можда је то најбољи доказ да успешна сарадња не мора увек да почне потписивањем дипломатских споразума.
А један нови велики догађај већ је пред нама – Експо 2027 у Београду. Швајцарска је била међу првим државама које су уговором потврдиле учешће. Верујем да ће ова међународна изложба бити изузетна прилика да Србија свету представи своју креативност, гостопримство и амбицију. И сам планирам да се следеће године вратим с колегама из парламента и пријатељима како бисмо посетили Експо. Већ се радујем том сусрету. Очекује се и присуство новог председника Швајцарске.
Од римских ископина Виминацијума, преко историјских зидина Београдске тврђаве, до иновативних компанија у Научно-технолошком парку, упознао сам земљу која познаје своју прошлост, самоуверено обликује садашњост и има много идеја за будућност. Враћам се у Швајцарску с лепим успоменама и оптимизмом: пријатељство наших земаља има чврсте темеље, а његова најзанимљивија поглавља тек долазе.
*Посланик Националног савета
Швајцарске и копредседавајући Парламентарне групе пријатељства Швајцарска–Србија.
У швајцарским медијима се помиње
као потенцијални кандидат за председника Швајцарске и залаже се за права Срба
са КиМ у швајцарском парламенту